Vesti

Predsednik Skupštine prisustvovao na manifestaciji “Ðeèovini susreti” u Zumu – Has

Subota, 14.04.2012




Predsednik Skupštine Kosova dr Jakup Krasniæi uèestvovao je danas na literalnoj, kulturnoj i nauènoj manifestaciji "Susreti Ðeèova" u Zumu - Has.
Èelnik Skupštine otkrio je na poèetku obelisk, koji je postavljen u znak 310 - godišnjice utoèišta skopskog nadbiskupa u ovom ambijentu. Krasniæi je uèestvovao i na otvaranju izložbe u ovdašnjem muzeju.
Na otvaranju manifestacije, èelnik Skupštine se obratio uèesnicima prigodnom reèi rekacši da se: „ Kulturna, umetnièka i literalna manifestacija „ Susreti Ðeèova" održava po 41. put i može se reæi da je veæ postala tradicija. Ukoliko bismo zaokružili šifre prema logici matematièara to ispada oko pola veka. Njegov naziv prema posveæenom, roðenom Mëhill Kostandin Gjeçi-Kryeziu, odnosno Shtjefën Gjeçovi, 1873.godine, obeležava njegovu figuru istaknutog delatnika pokreta rodoljuba, arheologa, etnografa, pisca i sveštenika koji je svoj život i delo posvetio naciji i epohi nezavisnosti.

Njegova delatnost je veoma poznata i neželeæi da govorim o njegovoj biografiji, ne mogu da ne pomenem njegovo delo „Agimi i Gjytetnisë", 1910.godine uoèi velikih dogaðaja, kao i njegovo monumentalno delo za naciju „Kanuna Lekë Dukagjinit".
Ove godine obeležavamo 100-godišnjicu nezavisnosti Albanije, dan zastave. Ðeèovi je puno radio za ovaj dan i dugo èekao, radovao se, ali njegova generacija to nije doživela.
Ovom prilikom želim da vas podsetim na dve èinjenice koje se povezuju sa ovim velikim danom.
Samo 33 dana nakon proglašenja nezavisnosti u Valjoni, u Prekazu -Drenica, Ahmet Deljija je podigao pušku otpora kao odjek protiv ropstva koje je trajalo skoro jedan vek.
Meðutim, samo 19 dana kasnije, taènije januara 1913 .godine, takoðe u crkvi Zuma, u znak podrške nezavisnosti, okupile su se poznate liènosti da bi razgovarale o sudbini zarobljenog dela.
Dok se na zvonu crkve viorila nacionalna zastava, Patër Prela svojim snažnim glasom odjekivao je u herojskoj Valjoni, Valjoni zastave.
Ova godišnjica, naroèito kada se proteže na razmerama jednog veka, bez sumnje da u svojoj pozadini sadrži razloge i motive za slavno i bolno seæanje, za refleksije, pored ispunjavanja duše rodoljubivim i slobodarskim emocijama.

Dame i gospodo,

Jedan vek ranije, Ismailj Æemailji u ime Albanaca , sublimišuæi neprestrane njihove borbe za slobodu i državnu nezavisnost, podigao je zastavu nezavisnosti Albanije u Valjoni, koja je centar albanskog ponosa.
Nezavisnost Albanije je bila delo Albanaca, èiji su predvodnici iskoristili i nove istorijske okolnosti koje su stvorene u regionu i podršku nekoliko meðunarodnih relevantnih faktora vremena, ali nisu nedostajali ni protivnici.

U životu Albanaca 28. novembar, kao istorijski refren, predstavlja slavni period koji se povezuje sa idealom Albanaca i oslobodilaèkim borbama, poèevši od 1444, kada je naš narodni heroj Ðerð Kastrioti postavio zastavu na tvrðavi Kruje i do 28. novembra 1955. godine, kada se na Kosovu rodio buduæi legendarni komandant Adem Jašari i novembar javnog nastupa oslobodilaèke borbe Kosova 1997. godine.
Nakon epohe Albanskog saveza u Prizrenu, krvlju i otporom regionalnog komadanja , opšti ustanak 1910-1912 i albanski savezi tog vremena dali su poslednji udarac vekovnim okupatorima, do 28. novembra 1912 - Dan nezavisnosti Albanije.
Ubrzo se nezavisna Albanija nalazila pred veoma velikim izazovima, oporavka, meðunarodnog priznanja i oèuvanja svog integriteta i suvereniteta od svojih grabljivih suseda. Jedan od njih ekspanzionistièka Srbija, koja je èinila napore za spreèavanje formiranja albanske države i nakon okupacije Kosova, krvlju steèenom, tokom Prvog svetskog rata, juna 1915. uspela je da uðe duboko u albansku državu, okupirajuæi Eljbasan i Tiranu, dok s druge strane, u Južnoj Albaniji, grèke šovinistièke èete su napravile pustoš.
Prvih godina nezavisnosti Albanije, javna i tajna meðunarodna diplomatija, sa ponekim izuzetkom, delovala je protiv interesa Albanaca, èineæi ustupke, postajuæi valuta za teritorijalno kusuranje i njihovu suverenost.
Van granica albanske države, ostala je nepravedno polovina albanskog naroda i teritorija, anektirana besprimernom silom i terorom. Konsolidacija nezavisnosti Albanije i njen razvoj ostali su talac situacije podeljenog zarobljenog albanskog naroda, skoro još jedan naredni vek.
Istorijski razvoji našeg naroda tekli su na dva podeljena koloseka: polovina u londonskoj Albaniji, nastavila je neprestano napore za jaèanje temelja albanske države, slobodne i demokratske, za jaèanje svoje meðunarodne subjektivnosti i sveobuhvatan društveni, politièki i ekonomski razvoj, dok drugi deo, pod divljom vladavinom i pritiskom, nastavio je borbu za legitimna prava, slobodu i nacionalno ujedinjenje.
Najnovija istorija naše nacije, sublimirana je sa slavnom borbom Oslobodilaèke vojske Kosova i proglašavanjem nezavisnosti Kosova 17.februara 2008.
Dok je istorija bila maæeha prema nama, obièno kasnimo u istoriji. Albanija je proglasila nezavisnost, kada su svi njeni susedi veæ bili nezavisni, dok je Kosovo poslednje postalo nezavisno od konstitutivnih subjekata Jugoslovenske federacije. Sada, ne samo da nemamo vremena za gubljenje, veæ treba da nadoknadimo izgubljene korake. Albanci, sa dvostrukim istorijskim ritmom, mogu se porediti sa razvijenim narodima, samo koristeæi celokupni svoj potencijal i nacionalne vrednosti, mogu uspravno i dostojanstveno uæi u veliku porodicu evropskih integrisanih nacija.
Albanska nacija nije ona od pre jednog veka, veæ moderna nacija, konsolidovana, sa državnošæu i jasnom perspektivom, sa snažnim meðunarodnim parnterstvom i visokim idealima za slobodu, mir i demokratiju.
Na celom našem poluostrvu, prevladava ideal integracija i partnerstva izmeðu nacija i zemalja. Naša nacija je usmerena ka svojoj demokratskoj i evropskoj buduænosti. Ona æe se integrisati u veliku evropsku porodicu, gde joj je mesto od ilirske antike. Pre nego što uspemo u tom pravcu, ispred naše generacije postavlja se neophodnost unifikacije opšteg nacionalnog tržišta.
Nova realnost stvorena na Balkanu, naroèito nakon Oslobodilaèke borbe Kosova, dovela je u ovaj deo Evrope vojno prisustvo NATO-a. Odluènost ove znaèajne institucije za globalnu sigurnost, da ne bi dozvolili ponavljanje tragiène istorije, ima znaèajnu ulogu za iskorenjivanje svih ratnih podstrekaèkih tendencija u našem regionu.
XXI vek zahteva novi pristup spoljnoj i unutrašnjoj politici balkanskih država. Ovaj pristup treba da se zasniva na evro-atlantske vrednosti, donošenjem pravednih zakljuèaka gorke prošlosti, zamenjujuæi meðu-etnièku mržnju šovinizma sa meðusobnim poštovanjem, etnocentrizam sa solidarnošæu, ekskluzivnost sa integracijama, nacionalnu netrpeljivost sa etnièkim, kulturnim, jezièkim e verskim diverzitetom, kao bogatstvo demokratskih vrednosti. Da bi se dogodio ovaj preokret, našem regionu su potrebni lideri koji imaju volju i smelost za izgradnju vizije evropskih vrednosti.
Na jubilej nezavisnosti Albanije, dolazi snažan poziv velike 1912.godine , prvih generacija palih boraca i nakon toga, za odbranu istorijskih pobeda, za kultivisanje vrednosti odliène tradicije naše nacije i napredak razvoja zemlje naših predaka, to je obaveza koja treba da nas prati u svako vreme tokom 24 èasa.
Pred nama je velika bitka ekonomskog razvoja, iskorenjivanje siromaštva, demokratskog razvoja i vladavine zakona i reda u društvu. Blagostanje je potrebno naciji, a ne samo pojedincu.
U znak seæanja na 28.novembar 1912. naša generacija se sa pijetetom klanja svim osnivaèima albanske države i palim za slobodu i nezavisnost.
Slava svim generacijama koje su stavljale po jedan kamen u tvrðavu nacije!
Èast za rodoljube Zuma !", rekao je predsednik Skupštine Krasniæi.