Poštovani Predsedniče Skupštine, g. Jakup Krasniqi,
Poštovani Premijeru, g. Hashim Thaçi,
Poštovani predstavnici meðunarodnih misija na Kosovu,
Poštovani zamenici premijera i ministri,
Poštovani ambasadori i rukovodioci diplomatskih misija,
Poštovani poslanici Skupštine,
Dragi graðani Republike Kosova,
Dame i gospodo
Nastupio sam pred ovom visokom institucijom nekoliko puta u toku ovih zadnjih dve godine kao Predsednik Kosova i rukovodilac Ekipe jedinstva, zadužen za rad finalizacije procesa za utvrðivanje statusa, koji je trebao da se okončava, kao što je i okončan, konačnom nezavisnošću Kosova.
Imam posebnu čast da se danas obraćam Skupštini i, preko ovog visokog foruma, Vama dragi graðani Kosova, jednim govorom o opštem stanju u zemlji i o strateškim ciljevima naše zemlje, posebno o pitanjima koja se nadovezuju sa delokrugom rada Predsednika.
17. februar 2008. godine ući će u istoriji Kosova i sveta kao dan nezavisnosti naše zemlje. Sada, posle dva meseca, pošto smo obavili poslove koji se nadovezuju sa zakonskom institucionalizacijom nezavisnosti, pre svega usvajanjem Ustava Republike početkom ovog meseca, možemo reći da je Kosovo država koja je uspešno roðena. Republiku Kosova smo proglasili nakon jednog dužeg meðunarodnog procesa za utvrðivanje statusa, u skladu sa voljom većine naroda Kosova, u skladu sa preporukama Meðunarodnog emisara o statusu, Predsednika Marti Ahtisari, u koordinaciji sa prijateljima i saveznicima Kosova, pre svega sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Republika Kosova je široko prihvaćena od demokratskog sveta. Naša nezavisnost je priznata od 37 zemalja, uključujući i 7 od 8 zemalja G-8. Naša zemlja očekuje priznavanje od mnogih drugih zemalja. To obezbeðuje značajnu osnovu da bi se podržavalo naše uključivanje u meðunarodni sistem. Naše integrisanje u evroatlantskim strukturama je prioritet nad svim ostalim prioritetima. Da bi ušli u EU i u NATO-u potrebno nam je priznavanje svih zemalja “ članica ovih institucija i ispunjavanje kriterijuma za učlanjenje u obe organizacije. To oduzima vremena, ali to je cilj od životnog značaja za našu egzistenciju.
Decenijama, čitava pokolenja albanskih delatnika su radila da bi rešili pitanje Kosova. Bila su to permanentna i najsubliminija moguća posvećenja i požrtvovanja. Mnoge ličnosti tokom decenija su streljani ili pretrpeli patnje u teškim i dugoročnim zatvorima.
Projekat nezavisnosti Kosova, kao rešenje za pitanje Kosova odmeren je u 18 proteklih godina, pre nego što je krunisan Deklaracijom o nezavisnosti 17. februara 2008.godine.
Ideja je bila prva, rekao bi Platon, filozof idealne države. Ideja nezavisnosti države Kosova se rodila, gajila i izgradila tokom opšteg političkog i institucionalnog otpora predvoðenog od Predsednika Ibrahim Rugova u zadnjoj deceniji prošlog veka. Komplementarna sa tom idejom, njen i deo političke borbe bila je oružana borba OVK krajem veka, koja se nadovezuje sa komandantom Adem Jashari i mnogo boraca slobode širom Kosova. Devet godina političko “ vojnog otpora (1990 “ 1999) i devet godina početne obnove naše zemlje u okolnostima slobode (1999-2008) stvorile su Republiku Kosovo koju danas imamo. U proleće 1999. godine, severo “atlantska alijansa NATO, najsnažniji političko “ vojni savez u istoriji čovečanstva, stavio se u zažtiti humanih vrednosti “ protiv varvarstva i nastojanja za istrebljenjem naroda Kosova. Narod Kosova će doveka biti zahvalan za ovu intervenciju koja je okončala varvarstvo i donela mir u našoj zemlji i u regionu. To je bila borba u službi mira. To je bila jedna borba za ljudsku slobodu kao fundamentalna vrednost, ali i za spašavanje jednog čitavog naroda.
Poštovani poslanici,
Poštovani graðani Kosova,
Koristimo priliku da u ime države Kosova izražavamo najdublje priznanje svima onima koji su prolivali krv, znoj i znanje za nezavisnost Kosova. Posebno poštovanje zaslužuju sve legislature i vlade Kosova u toku ovih 18 godina, politička organizovanja i sopstvena državna strukturiranja unutar naše zemlje, kao i naša velika dijaspora, koje su odano i s neprimernom upornošću, ali i sa izvanrednim sistemom i disciplinom radile za našu državu.
Vi, poslanici aktuelne legislature, kao i mi, najviši rukovodioci zemlje, imali smo istorijsku sreću da potpisujemo nezavisnost Kosova, stvorenu i izgraðenu od desetine hiljada, stotine “hiljada dobrih ljudi Kosova, opevanih i neopevanih heroja, Albanaca i pripadnika manjinskih zajednica. Republika Kosova je naša domovina: svih bez razlike.
Kosovo je, sebi, napravio mesto političkoj karti sveta i želi da bude zaokružen sa prijateljskim susedima. Mi želimo negovati dobre i prijateljske odnose sa svim zemljama, u prvom redu sa našim prvim susedima. Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom i Srbijom, kao i sa zemljama iz regiona Evrope gde mi geografski i kulturno pripadamo. Kosovo je poznato, zapravo, od svih zemalja i svih kontinenata sveta i to nas čini veoma radosnim.
Sada, kada smo već postali nezavisna i suverena država, imamo mogućnost da Kosovo vodimo na putu strateškog razvoja, što je bilo teško, ako ne i nemoguće, u stanju nerešenog statusa. Prirodna bogatstva i mlado stanovništvo su potencijali za razvoj Kosova dugoročno. Potpuni njihov razvoj se omogućava sada kad imamo suverenu Vladu, ne privremenu. Privremenom Vladom, sa idejom privremenosti “ lebdećeg stanja, nema pravog ekonomskog ni društvenog razvoja. To potvrðuje naša istorija u poslednjoj deceniji, početne obnove iz fizičkog i duševnog uništavanja što je dovela okupacija i mizerija srpske agresije. Potpuna obnova, pravi preporod Kosova može i treba da se dogodi stavljanjem u pokret ljudskih potencijala, izgradnju demokratskih i potpuno funkcionalnih institucija, izgradnju privrede i održive mreže obrazovanja i zdravstva.
Cenim da za prosperitet naše zemlje stepen od 3 - 4% privrednog rasta za svaku godinu, kako se razmišlja aktuelno, je nedovoljno. Potrebno nam je udvostručene tog stepena i još većeg porasta u narednim godinama. Nadam se da će Meðunarodna donatorska konferencija za Kosovo, koja će se održati nakon nekoliko meseci, dati prvi impuls u narednoj godini i u godinama koje slede. Kapacitet naše Vlade, centralnih i lokalnih institucija vlasti, su od kapitalnog značaja za optimalizaciju donacija, za koje će se preuzeti obaveza o davanju, stavivši ih u funkciji prioritetnih ekonomskih i infra-strukturalnih projekata.
Strateške ekonomske oblasti koji zahtevaju pažnju i prioritetno posvećenje naše države su energetika i agro-kultura. Prva zahteva velike investicije, ali ne obezbeðuje veliko zapošljavanje; druga predstavlja značajnu investiciju za značajno zapošljavanje i očuvanje životnog i socijalnog balansa. Energija obezbeðuje osnovu za održivi ekonomski i socijalni razvoj zemlje, dok agro- kultura čini komplementaritet u ekonomskom razvoju, što je bilo omalovaženo u poslednje vreme. To ne znači da se ostavljaju sa strane druge delatnosti, koje su od životnog interesa za graðane Kosova.
Očekivani popis stanovništva i porodičnih gazdinstava na Kosovu će obezbediti jedan potpuni statistički pregled, kvantitativan i kvalitativan, o strategijskim pravcima koje treba preduzeti razvoj Republike Kosova.
Imajući jedno mlado stanovništvo, obnova obrazovnog sistema postaje, za nas, jedno veoma značajno i suštinsko pitanje, što dodiruje naj zdravijem tkivu našega bića. Više razvijena društva, i pored manje bogatih prirodnih resursa, izašle su iz stagnacije u prosperitet uspostavom u život sveobuhvatnih mera za obrazovanje, vraćajući kvalitetno školovanje u svim nivoima strateške nacionalne orijentacije. Investicija na tome je dugoročna. Slično i za zdravstveni sistem, koji puno košta, danas, bilo gde u svetu.
Radnici obrazovanja i zdravstva na Kosovu treba da se izvuku iz kategorije civilnih službi, gde aktuelno pripadaju, radi stvaranja mogućnosti diverzifikacije i konkurencije meðu službama u okolnostima tržišne privrede. Tu, svakako, uloga države je nezamenljiva kao garant i regulator sistema, ali, nikako u kočenju slobodne i kreativne inicijative u ime legaliteta što pretpostavlja, za puno koga, termin pripadnika u civilnim službama, jedan termin, koji je danas fundamentalan u našoj zemlji.
Vreme je da se uspostavi red u visokom obrazovanju, primenom priznatih meðunarodnih kriterijuma za akreditiranje institucija. Univerziteti ne smeju da budu pretvoreni u profitabilne biznise. oni treba da generišu znanje a ne novac. Treba da se cilja u kvalitetu, treba da se stimuliše znanje i istraživanje u oblastima od nacionalnog interesa i fundamentalnih nauka, i kada to ne izgleda da je zahtev iz tržište rada. Elite u ovim oblastima treba pomoći i od strane države. Od posebnog interesa je da se podržava saradnja izmeðu univerzitetskih i naučnih institucija Kosova sa istovetnim institucijama iz zemalja Evropske Unije i USA.
Kultura, takoðe, zahteva celokupnu pažnju koju treba pružati naša država. Promovisanje materijalne i duševne kulture naše zemlje pomaže u stvaranju sopstvenog i zasebnog identiteta na Kosovu.
Poštovani poslanici,
Dragi Graðani Republike,
Prošla godina i početak ove godine beležile su demokratsku obnovu koju je omogućio izborni proces. Nacionalni i lokalni izbori u novembru 2007. godine dovele su do rekonfiguracije u političkoj sceni nakon jednog izbornog procesa koji je ocenjen kao demokratski. Veliki nedostatak ovih izbora je, bez sumnje, stepen izlaska na tim izborima. Kosovo je prošlo kroz demokratske procese u prošlim izbornim ciklusima, što ne opravdavaju trend u padanju učešća glasača. Ako dve etablirane demokratije, Francuska prošle godine i Italija ovih dana, beležile izlazak “ učešće na glasanju sa preko 80%, dok stepen, skoro u pola manji, izlaska na glasanje na Kosovu ne može se opravdati. Ne želimo verovati da smo siti sa demokratijom, u toj meri da se ustručavamo izlaziti na izbore na redovnim izbornim ciklusima.
Nezavisnost Kosova će omogućiti političku profilizaciju naše scene, političkih partija, kao značajni demokratski organizama. Kritička javnost, ali izbalansiran, znan i odgovoran, rukovoðen meðu ostalog i kroz četvrte snage vlasti, kao što se danas smatraju mediji, je veoma značajan za zdravlje naše demokratije.
Kada smo kod vlasti, tri prve vlasti, legislativa, egzekutiva i sudstvo “ Naš malo pre usvojeni Ustav obezbeðuje jasnu podelu, što, takoðe, obezbeðuje kontrolisanu ravnotežu izmeðu vlasti u celini, radi stvaranja, na kraju krajeva, jedne kohezivne i demokratske vlasti a ne autoritarne. Posebno, ovaj balans i saradnja izmeðu vlasti treba obezbediti radi stvaranja potpune game zakona u skladu sa meðunarodnim standardima, kao i demokratska kontrola u izvršenju politika. Takoðe, i radi obezbeðivanja efektivne vladavine zakona i za pružanje bezbednosti za sve graðane zemlje.
Kao Predsednik zemlje, sada već ču preuzeti suštinske nadležnosti za jednog predsednika države, posebno u oblastima koji su atributi ekzekutive i državnog suvereniteta, ja ću odigrati moju ulogu svom snagom i mojim znanjem. Prvo, kao što sam se obavezivao a pripada mi da to činim, biću u službi demokratskog jedinstva naroda Republike Kosova.
U oblasti spoljne politike zemlje, kojom prema ustavu ja rukovodim, prvi prioritet će nam biti obezbeðivanje što bržeg priznavanja i integracije Kosova u meðunarodne institucije. U ovoj oblasti, posebnu ulogu će imati Vlada, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova, koje je sad u ranoj fazi funkcionija. Imaćemo diplomatsko zastupništvo u svetu u skladu sa mogućnostima i interesima nove Republike Kosova. Otvaraćemo i konzulske službe u inostranstvu, kako bi služili stranim graðanima i našoj dijaspori. Ovo diplomatsko zastupništvo će biti meðunarodni ugled Kosova, veoma značajno sad i u buduće za promovisanje interesa naše zemlje u inostranstvu.
Klasična oblast suverenosti “ bezbednosti “ za koju sad imam i ustavnu ulogu, će zahtevaće pažnju svih,u prvom redu predsednika i premijera ali i meðunarodne prisustnosti u narednom periodu. Snage bezbednosti Kosova će se graditi prema kriterijumima NATO-a i uz pomoć alijanse. U meðuvremenu, sa posebnim poštovanjem čemo tretirati KZK kao snagu koja je imala značajnu ulogu u vanrednim okolnostima. Ojačaće se policija Kosova za preuzimanje novih zadataka. Formiraće se obaveštajne Agencije Kosova. Ja ovde imam ustavnu ulogu, takoðe u saradnji sa premijerom zemlje, ulogu koju ću obavljati za dobrobit bezbednosti države i svih naših graðana. Formiraćemo obaveštajnu službu na osnovu kriterijuma stručnosti, politički nepristrasnu, verni državi i interesima svih naših graðana. .
Naša nadzirana nezavisnost u ovom periodu se oslanja na premisu snažnog komponenta meðunarodne prisustnosti “ misiju EULEX-a, kojom rukovodi Evropska zajednica, koja će imati više nego nadzornu ulogu u oblasti bezbednosti i zakona. Mi ćemo saraðivati sa ovom misijom i sa sprecijalnim predstavnikom, čije prisustvo na Kosovu je predviðeno po Ahtisarijevim planom, legitimišući se dalje još snažnije upućenim pozivom legitimnih institucija Kosova.
Visoko cenimo političku zrelost graðana Kosova i njihov doprinos za stabilnost zemlje, rad i stručno angažovanje meðunarodnih i domaćih institucija bezbednosti koje sa uspehom prevazilaze izazove i povremene provokacije koje dolaze od protivnika nezavisnosti Kosova.
Sudstvo Kosova očekuje reformu shodno potrebama naše zemlje i meðunarodne standarde koje smo mi podržali u ovoj oblasti. Novo vreme zahteva nove ljude, posvećene profesionalce, bez političkih uticaja ili spoljnih uticaja. Ja kao predsednik ću imati ulogu koja mi pripada za obezbeðivanje osnove ove reforme za formiranje nezavisnog sudstva, značajnog stuba države gde vlada zakon, uz ravnopravnost svih pred zakonom.
Sad nema, ali će biti vladavine zakona na čitavoj teritoriji Kosova. Kosovo će biti jedinstveno “ teritorijalno i funksionalno “ nezavisno od problema sa kojim se danas suočavamo sa paralelnim strukturama koje sponzoriše Srbija na Kosovu, u cilju remećenja reda i zakona naše države kao i ekzistenciju nezavisne Republike Kosova. Za to se zahteva zajedničko delovanje svih činioca “ Vlade Kosova, meðunarodne civilne kancelarije i EULEX-a, ali i UNMIK-a za vreme mandata koji ima do pune tranzicije vlasti na institucije Kosova.
Sa bolom govorimo da još uvek dve hiljade porodica nemaju informacije o svojim nestalim članovima svojih porodica. Angažovaćemo se da se što pre rasvetlji njihova sudbina zajedno sa meðunarodnim pritiskom koji treba da se izvrši na Srbiju.
Poštovani poslanici,
Poštovani graðani Kosova,
Ovih dana postoje velika kampanja i napor Srbije za održavanje izbora, najavljenih za 11. maj.
Rekao sam i ponavljam, pred vama, poštovani poslanici i graðani: Kosovo nije i ne može biti izborna baza za formiranje vlasti Srbije na Kosovu. To je završeno. Kosovo je nezavisna i suverena država i meðunarodna priznata. Načelom dvojnog državljanstva, Srbi Kosova koji žele da budu i državljani Srbije, mogu da glasaju i za vlast Srbije u Srbiji. S toga pozivam graðane Kosova da budu značajni činioci institucionalnog života.
Vama, predstavnicima i graðanima srpske zajednice, državljani Kosova, kažem ono što sam govorio i drugim prilikama. Kosovo je naša zajednička domovina bez razlike. Jedan deo naših graðana je sa zebnjom očekivao formiranje nezavisnog Kosova, uglavnom kao rezultat sistematske indoktrinacije, uticaja, i pritiska koji dolaze iz Srbije, od političkih i crkvenih elita. Ova dva prva meseca sam dokazao da je strah bio nepotreban. Kosovo ima mesta za sve svoje graðane. Naše vreme je vreme graðanske ravnopravnosti, a ne dominacije nad nekim. Mora da se odviknemo od kulture dominacije prošlih vremena. Sloboda je za sve graðane Kosova.
U cilju izgradnje foruma gde će se razmatrati interesi zajednica, Ustavom Republike Kosova je sanksionisano funksionisanje Konsultativnog odbora za zajednice, koji će funksionisati u okviru Kancelarije predsednika Kosova, koji ću ja predsedavati. Planiran da ubrzo izgradi organizativno jezgro ovog odbora, dok puna njegova funkcionalizacija će se izvršiti nakon stupanja na snagu Ustava Republike Kosova. U znak poštovanja i pažnje za uznemirenja koja mogu da imaju zajednice, mi smo formirali jedan takav odbor i pre sanksionisanja ustavom, u vreme kada smo formirali paket statusa sa meðunarodnim učešćem.
Poštovani poslanici,
Dame i gospodo,
Budući da smo realizovali najveći nacionalni projekat koji ima jedan narod, izgradnja države, mi pred sobom imamo veliki izazove možda su teški ali su ostvarljivi: da Kosovo postane funksionalna država, politički i ekonomski održiva, sigurna za sve graðane, pripadnike najveće zajednice slobodnih nacija u Evropi i svetu. Na svetu postoje velike i male države, bogatije i siromašnije od nas, ali je samo jedno Kosovo: zemlja sa istorijom, sa etničkim etnititetom milenijuma, sa istorijom mira i rata, u dubini sa demokratskom dušom i duh graðanskog poštovanja i pomirenja. To je naše Kosovo, naša domovina, najmlaða demokracija u svetu, 193. država koja je u očekivanju da uðe u organizaciju Ujedinjenih nacija.
Republika Kosova je započela dug put sveobuhvatnog oporavka naše zemlje. Tako, našim vrednostima i našom ekonomskom i duševnom snagom, našim posebnim identitetom, susrest ćemo sa svetom, sa našim bližim i daljim susedima i našim kontinentom i svetom. Negujući vrednosti slobode, demokratije i nezavisnosti, sa posebnim poštovanjem prema svakome i raznolikosti izmeðu nacija, mi narod i institucije Kosova ćemo prigriliti sve one koji gaje iste vrednosti.
Na kraju, zahvaljujem zemljama Evropske Unije, SAD-u, zemljama koje su priznale Republiku Kosova, kao i one koje su izrazile spremnost da prihvate novu državu u porodici slobodnih nacija sveta.
Posebno zahvaljujem na velikoj pomoći koju pružaju institucije meðunarodnog prisustva na Kosovu UNMIK, EULEX i KFOR.
Hvala vam!
