Poštovani članovi velike porodice Jashari,
Poštovani Baca Rifat,
Poštovani poslanici,
Poštovana predsednice Osmani-Sadriu,
Poštovani premijeru Kurti,
Poštovani komandante Jashari
Poštovane porodice palih boraca, martira, invalida i veterana OVK-a,
Zamenici premijera i ministara,
Poštovani predstavnici ratnih udruženja,
Poštovani bivši predsednici,
Poštovani predstavnici naših državnih institucija,
Predsednici opština,
Poštovani ambasadori,
Prisutni gosti, dame i gospodo,
Rat u Prekazu i požrtvovanje porodice Jashari je besprimeran događaj ne samo u našoj nacionalnoj istoriji. Sličan događaj ne poznaje ni svetska istorija.
Proširena porodica Jashari, tri generacije u njihovoj vekovnoj kuli, u prastaroj zemlji svojih predaka, od Baca Shabana do malog Blerima, proglasila je slobodu našeg naroda i branila je do njihovog potpunog samopožrtvovanja.
Rat je bio tako legendaran, požrtvovanje tako uzvišeno, dok je samoodricanje toliko potresno da je albanska nacija prešla u drugu dimenziju svesti, dok se svet pomerio sa svoje političke orbite. Ovo je trenutak kada je Oslobodilačka vojska Kosova postala duh i uključila ceo naš narod.
5, 6. i 7. mart 1998. godine je prekretnica kada požrtvovanje postaje Epopeja.
Dugo smo se borili za slobodu i kroz istoriju smo dali mnogo.
Ali rat u Prekazu i pad porodice Jashari je kondenzacija svih naših neprestanih napora. To sadrži sav trud, nacionalnu svest i spremnost svih prethodnih generacija za slobodu. Gotovo svi naši snovi i ideali od vremena Skenderbega, sva hapšenja, požrtvovanja, patnje i poteškoće kroz koje smo prošli, čekali su da Adem i Hamëz Jashari sa svojim roditeljima, suprugama, decom i članovima porodice krunišu našu slobodu. Naša sloboda i nezavisnost proglašene su i branjene krvlju u tim kvadratima kule Jashari-a. 12. jun i 17. februar su poglavlja iste monumentalne knjige. A svi znamo da, kada govorimo o porodici Jashari, slava živih nije ništa manja od slave palih. Besarta je preživela da bi podelila sa nama legendarnu izdržljivost i požrtvovanje njene porodice. Bog se pobrinuo da dokaz živi.
Često mi se pojavi pred očima trenutak kada se Baca Rifat vraća u Prekazu među još svežim grobovima. Sa belom kapom na glavi i njegovim sedim brkovima, u tom titanskom hodu, nosio je na svojim plećima kao vrhovi naših planina svu našu istorijsku bol, ali i naš najveći ponos. Izgubio je 55 članova porodice, uključujući suprugu i 4 dece, roditelje, braću sa suprugama i 9 bratanaca i bratanica. Ali on je bio taj koji je tešio druge, žive članove porodice, vojnike OVK-a i svoje suseljane.
Draga braćo i sestre, molim Vas samo na trenutak pokušate da zauzmete mesto Baca Rifata i recite mi – zar to nije zapravo definicija našeg živog heroja.
Slava ratu i požrtvovanju porodice Jashari!
Slava Epopeji OVK-a!
Slava svim narodnim palim borcima!
