Èlanovi Komisije za ekonomski razvoj, trgovinu, industriju, energetiku, transport i telekomunikacije Skupštine Kosova, predvoðeni od Zenun Pajaziti, posetili su Metalruški kombinat žTrepèa. Oni su doèekani od strane upravnog osoblja preduzeæa, na èelu sa Ferat Shala, direktor Kombinata, i Ahmet Tmava, direktor Borda KPMM.
Poseta u Kombinatu žTrepèa je obavljena u nastavku aktivnosti Komisije, s ciljem neposrednog informisanja u vezi sa izazovima i dostignuæima Kombinata.
Tokom tog susreta, èlanovi Komisije su se interesovali o ulozi koju treba odigrati Komisija i Skupština Kosova, kako bi se u Kombinatu stvorili veæi moguænosti za razvoj.
Na poèetku, direktor Shala je, pred èlanovima Komisije, prezentirao kratku istoriju o Kombinatu. U vezi s tim, on je rekao: žPrva geološka istraživanja su zapoèeta u 1924 godine od strane engleskih geologa. On je zatim nastavio sa istorijatom ovog Kombinata, dodajuæi da 2 godine kasnije (1924), u Londonu je formirano Akcionarsko društvo poznato pod imenom žTrepca Mines Limited, koja uzima u koncesiji korišÃ¦enje ovog rudnièkog resursa za 50 godina. Meðutim, 1930 godine, podsetio je Shala, poèelo sa probnom proizvodnjom i mineralizacijom sumpora i olova.
Govoreæi o tokovima proizvodnje Kombinata žTrepèa nakon što je prezentirao brojkama sva dostignuæa Kombinata, sve od osnivanja pa do današnjeg dana. Govoreæi o stanju u kojoj se, aktuelno, nalazi Kombinat, direktor je stavio na videlo brojne prepreke. Tim povodom on je uputio apel èlanovima Komisije, i Skupštine Kosova, da preduzimaju mere za prevazilaženje istih. Meðu najtežim izazovima, sa kojima se oni suoèavaju, on je potencirao èinjenicu da: žKombinat Trepèa nalazi se pod meðunarodnim memorandumom, odlukom posebnog suda. Po ovom memorandumu, nastavio je Shala, Kombinat ne može realizovati ugovore sa ni jednom drugom stranom, i ono što je najgore, reko je on, jeste da memorandumom nije definisao pitanje vlasnika Kombinata. Govoreæi o stanju u rudnicima, on je rekao da su dosta ošteæeni, oprema korodirana i izvan sistema proizvodnje. U ne dobrom stanju jeste i industrija za preradu metala. Zbog navedenih razloga, Shala je insistirao da Skupština Kosova treba da usvaja što pre Strategiju za rudnike i minerale u Republici Kosovo, predloženi od strane rukovodeæeg osoblja Kombinata žTrepèa i KPMM-*a, kojom se predviða ristrukturisanje žTrepèe i pripremanje iste za privlaèenje investitora.
Govoreæi o nedostatku zakonske infrastrukture u odnosu na Kombinat, on je takoðe govorio i o znaèaju što ima usvajanje Zakona o Trepèi. Ovaj zakon, dodao je on, potreban je Kombinatu žTrepèa da otklanja administriranje AKP-a, te da se otvaraju novi putevi za njegov ekonomski razvoj.
U vezi sa pravnom infrastrukturom, direktor je imao primedbe i u odnosu na pojedine sadašnje zakone, usvojenih u Skupštini. žZakon o radu, ostavlja neureðene brojne oblasti, koji se odnose na pravima rudara, rekao je on i nastavio: žRudari, spuštaju se u dubinama podzemlja preko 800 m, i u 13 horizontima 200 km podzemlje galerije, s toga penzionisanje i godišnji odmori za rudare ne treba da budu relevantni u odnosu na civilne službenik, rekao je Shala.
U svom ekspozeu, on je govorio i o dostignuæima, u zadnje godine, u Kombinatu žTrepèa. žProšle godine, po prvi put nakon rata Kombinat je zabeležio pozitivan trend u razvoju, rekao je on. Nakon toga èlanovi Komisije su obavili posetu u ostalim pogonima Kombinata.
Tim povodom oni su posetili Fabriku akumulatora, pogon industrijskih baterija, Rudnik Stari Trg, muze minerala žTrepèa, sistem hidro-punjenja i flotaciju rudnika.
Nakon toga, èlanovi Komisije su obeæali rukovodeæem osoblju Kombinata žTrepèa da æe podržati njihove napore za razvoj Kombinata, u svim oblicima i u okviru moguænosti što raspolaže Komisija.
_eqWHgGShh5.jpg)
_sMJKrVBPFS.JPG)
